A ako Vučić pokuša da krvoprolićem sačuva vlast, onda će morati da shvati da Srbija više nije sama — i da će sloboda stići, ma koliko on pokušavao da je guši.
Za „Slobodnu Bosnu“ govorio je Boban Bogdanović, politički analitičar i disident u egzilu.
Kako biste opisali trenutne demonstracije u Srbiji?
-Srbija je danas ušla u ono što ja nazivam predvorjem pakla. To još nije građanski rat u klasičnom smislu, ali jeste situacija u kojoj se svi preduslovi za krvoproliće već osećaju – radikalna polarizacija društva, brutalna represija vlasti i odlučnost građana da se više ne povuku.
Ovi protesti su počeli kao studentski pokret protiv korupcije i neodgovornosti, ali su prerasli u širi front građanskog otpora.
Studenti su probudili ono što opozicija nije uspela — osećaj da Srbija više ne može da živi u laži.
Je li ovo samo unutrašnja pobuna protiv Vučićevog režima ili početak nečeg većeg?
-Ovo nije puka pobuna. Ovo je istorijski okršaj. Aleksandar Vučić je stvorio državu koja je u svojoj srži narko-kriminalni kartel prerušen u partiju. SNS nije politička organizacija — to je hibrid mafije i autoritarne sekte.
Njegova vlast se održava na tri stuba – propagandi, policijskoj represiji i simbiozi s organizovanim kriminalom.
Ono što se sada događa jeste sudar tog sistema s energijom jedne nove generacije.
I zato je situacija toliko opasna — jer vlast zna da gubi kontrolu, a mladi znaju da više nemaju šta izgubiti.
Je li Srbija ušla u fazu „kontroliranog kaosa“, kako to navode pojedini analitičari?
-Da. Vučić je Srbiju gurnuo u kontrolisani haos da bi produžio vlast.
On se ponaša kao piroman koji zapali zgradu i onda stoji ispred ulaza tvrdeći da je jedini sposoban da vatru ugasi.
Problem je što sada više niko ne veruje u njegovu ulogu „vatrogasca“.
I zato je Srbija opasno blizu prelaska linije gde protesti postaju permanentna pobuna, a represija prerasta u krvoproliće.
Je li uopće moguće izbjeći građanski rat?
-Samo čudom. Potrebna je neverovatna hladnokrvnost demonstranata i jasna poruka međunarodne zajednice da represija neće biti tolerisana. Svaka eskalacija sile mogla bi da izazove domino efekat — Beograd je epicentar, ali varnice već gore u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu, Čačku, Novom Pazaru, Petrovcu…
Vučić nema više politički kapital da smiruje tenzije — on je postao simbol krize. I zato Srbija stoji pred vratima pakla.
Koje su po vama najveće greške koje je napravio Aleksandar Vučić?
-Prva i najveća greška jeste odbacivanje rezolucije 1244 UN, predaja Kosova — odnosno izdaja srpskih interesa kroz potpisivanje Briselskog sporazuma, prihvatanje i potpisivanje Washingtonskog sporazuma, kao i prihvatanje nemačko-francuskog sporazuma, a sve to bez prethodnog referenduma. To je pitanje koje je moralo da bude odluka naroda, a ne lična politička trgovina jednog čoveka.
Ali, kao odgovoran analitičar, intelektualac i političar, ja moram da prihvatim međunarodno pravo.
Upravo to mi omogućava da radim na uspostavljanju saradnje, mira i pomirenja sa svim državama i narodima regiona Zapadnog Balkana.
Druga ogromna greška jeste korupcija pretvorena u državni sistem. Ogromne infrastrukturne pljačke, netransparentni ugovori s Kinezima i Arapima, kao i zloupotreba evropskih fondova — to je finansijski temelj njegove vladavine.
Treća greška jeste stvaranje paralelne države kriminala. Srbija je danas centar balkanskog narko-koridora. Organizovani kriminal, umesto da bude razbijen, postao je partner države.
Četvrta greška jeste gaženje institucija i ljudi. Sudstvo je paralisano, mediji ucenjeni, a građani obespravljeni. On je vladao kroz strah i propagandu, a to uvek ima rok trajanja. Taj rok je danas istekao.
Kakvu reakciju očekujete od strane međunarodne zajednice?
-Zapad mora da pokaže političku hrabrost. Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Evropska unija moraju jasno poručiti da Vučić nije garant stabilnosti, nego njen grobar. Podrška građanima Srbije danas nije samo pitanje demokratije — to je pitanje bezbednosti celog Balkana.
Ako se Srbija uruši u nasilje, talas destabilizacije zahvatiće Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, pa i Kosovo.
Zato je vreme da međunarodni akteri prestanu da tretiraju Vučića kao „partnera“ i da ga tretiraju onako kako zaslužuje: kao autokratu čije je vreme isteklo.
Kakvu Srbiju vidite u budućnosti, planirate li povratak u domovinu?
-Srbija ima budućnost samo ako se otvori prema Evropi i odbaci kriminalne strukture koje su je zarobile.
To znači lustraciju, smenu vlasti i izopštavanje Vučića s političke scene.
On mora da odgovara za ono što je učinio zemlji — od izdaje nacionalnih interesa do infrastrukturnih pljački i pretvaranja Srbije u kriminalni čvor Balkana.
Ali dozvolite mi da dodam i nešto lično – moj rad se možda ne vidi, ali se njegovi odjeci osećaju u svakom studentskom pokretu i u svakom talasu građanskog otpora. Delujem tiho, ali pod snažnom zaštitom onih kojima je stalo do slobode, mira, međusobne saradnje i ekonomskog razvoja zapadnog Balkana — i upravo to je razlog zbog kojeg je Aleksandar Vučić danas u panici. On ne zna kada i kako delujem, ali zna da se moje prisustvo itekako oseća u svemu što se dešava u Srbiji.
Zajedno sa desetinama hiljada ljudi iz dijaspore širom Evrope i sveta već smo organizovali mrežu podrške studentima i građanima Srbije. Ako se situacija razvije u otvoreni sukob između građana i kriminalnog aparata vlasti, mi ćemo se — bez dileme — uputiti ka svojoj domovini da završimo posao. Naša snaga nije u nasilju, nego u odlučnosti i organizovanosti.
Moj glas, moj rad i moja prisutnost biće posvećeni tome da Srbija ne sklizne u građanski rat, ali da, ako dođe do konačne bitke za slobodu, narod zna da nije sam.
Srbija nije više samo autoritarna država — ona je predvorje pakla. Aleksandar Vučić je taj koji je otvorio vrata tog pakla. Samo građanska hrabrost, međunarodna podrška i odlučan angažman ljudi iz zemlje i dijaspore mogu sprečiti da Srbija u njega uđe.
A ako Vučić pokuša da krvoprolićem sačuva vlast, onda će morati da shvati da Srbija više nije sama — i da će sloboda stići, ma koliko on pokušavao da je guši.