data-nosnippet>
Uveren sam da je u subotu tebi bilo mesto nekoliko stotina metara dalje, baš na Trgu Slavija. Uveren sam da si morao biti tamo da podržiš decu onih koji su stasavali uz “Nadrealiste”. Nikako mi nije jasno šta je to što čoveka natera da umesto da bude među onima koji su mu se divili, ode među one koji mu verovatno ne znaju ni ime, nego ga prepoznaju samo kao vođu ekipe koja se takmiči protiv “sina Dragana”, piše u otvorenom pismu Neletu Karajlicu beogradski advokat Bratislav Braca Marković.
Piše: Bratislav Braca Marković / Danas.rs
Obično se ovakva pisma započinju sa “poštovani Nele” ili “dragi Nele”. Ali, pre svega na moju žalost, nisi mi više nimalo drag, a takođe prema tebi Karajliću, ne osećam nikakvo poštovanje. Zašto kažem pre svega na moju žalost? Zato što ja tebi nisam bitan, nemaš pojma ni ko sam ja…
Pa evo da ti kažem, verujem da sam ja jedan od desetina, ako ne i stotina hiljada ljudi koje si razočarao. Zato kažem, na moju žalost, jer nije lako čoveku kad je razočaran. Naravno, ti već znaš zašto sam razočaran, kao i rekoh, mnogi drugi. Pristao si da primiš orden od nekoga od koga to nisi smeo. Ajde da vidimo i zašto.
Početkom osamdesetih godina oduševljavala me ekipa čiji si bio predvodnik. Tvorac si kultnog serijala “Top lista nadrealista”.
Čudno je da treba da te podsećam, ali izgleda da moram, jer si zaboravio. Osnov ove emisije je bila satira, parodija, dakle, ismevanje tadašnje vlasti, ali i svih društvenih anomalija tadašnje SFRJ u koju si se ti zajedno sa mnogima kleo, te je, bar sam tako razumeo tvoju knjigu “Fajront u Sarajevu”, nikad nisi prežalio. Rekao bih, potpuno razumljivo osećanje i stav.
Humor je umetnost, samo kad je izuzetno kvalitetan. Humor “Nadrealista” bio je slobodan sam reći, vrhunska umetnost. I danas smatram da je likove koje ste zezali, trebalo zezati. Nažalost, nismo tada mogli ni slutiti da će likovi koje ste ismevali, biti dostojni najdubljeg poštovanja u poređenju sa likovima koji su kasnije došli na vlast. A naročito sa onima koji su došli na vlast mnogo kasnije. Priznaj da ni ti nisi verovao da će na vlast doći likovi koji će imati ideju da štrajkuju glađu protiv svog naroda?
Od šefa tih likova primio si orden. Samo da te podsetim na jednu za mene najvažniju činjenicu. Ako si u svojoj gore spomenutoj knjizi iskreno žalio sa SFRJ, a verujem da jesi, šta ti se dogodilo da primiš orden iz ruke osobe, koja je u Skupštini Srbije pozivala na ubistvo sto Muslimana za jednog Srbina? Onih muslimana, sa kojima si odrastao, počeo da sviraš, stvorio „Nadrealiste“, dakle uradio sve čemu duguješ današnju društveni status. Pardon ne današnji, nego onaj koji si koliko god ga krnjio i pre toga, ipak nekako održavao do prošle subote? Šta je to što te navelo da primiš orden iz ruke čoveka koji je bio pobornik ideologije koja je granatirala tvoj grad?
Ali dosta o njemu. O njemu će tek pisati mnogo pametniji ljudi i od tebe i od mene.
Uveren sam da je u subotu tebi bilo mesto nekoliko stotina metara dalje, baš na Trgu Slavija. Uveren sam da si morao biti tamo da podržiš decu onih koji su stasavali uz “Nadrealiste”. Nikako mi nije jasno šta je to što čoveka natera da umesto da bude među onima koji su mu se divili, ode među one koji mu verovatno ne znaju ni ime, nego ga prepoznaju samo kao vođu ekipe koja se takmiči protiv “sina Dragana”.
Eto da ne dužim. Ionako ti nisam bitan, ti imaš neki svoj put, koji te je verujem odveo ’45. u četnike….
Od subote, to više nije problem onih koji te pamte kao legendarnog tvorca „Nadrealista“. Od subote i za nas si postao tip koji vodi ekipu koja se takmiči protiv “sina Dragana”.
I kakav god rezultat da bude izgubio si….
A bio si kul lik…
