Senad Hadžifejzović, vlasnik Face TV i popularno bh. TV lice, nismo preko dva mjeseca gledali na malim tv ekranima a od večeras je poznat razlog.
Srećom, Hadžifejzović se živ i zdrav vratio na Centralni dnevnik, a kako je rekao, velike su šanse bile da ne preživi.
Život su mu spasili doktori sa UKC-a Ljubljana.
“Jedna rutinska kontrola, u jednom medicinskom centru u Sloveniji kojem svoje zdravlje i svoje povjerenje dajem punih dvadeset godina, pretvorila se u horor, pakao, užas”, započeo je Hadžifejzović.
Priča je vrlo dramatična. Užasniji scenarij od ovog stvarnog ne bi smislio ni najbolji kreator horor filmova.
Iz razloga pravne prirode, suzdržat ću se, iako mi to nije jednostavno, i večeras neću, ne mogu reći o kojoj zdravstvenoj ustanovi je riječ.
Imajući u vidu pakao kroz koji sam prošao, smatram neophodnim, bez obzira na svoj lični stav koji je neupitan – dakle, znam tačno šta je bilo – da najstručnija lica sagledaju sve aspekte onoga što mi se događalo (a i dalje traje) i da onda donesem odluku koja se neće odnositi samo na moj slučaj već će imati implikacije i na sve druge ljude kojima se nešto slično već dogodilo, kao i moj doprinos da niko ne doživi ono što sam ja.
Pojednostavljeno: ja, novinar, bio sam na licu mjesta i bio centar tog događaja i ja, novinar, imam obavezu da nakon takvog iskustva dam javni doprinos da niko od vas ne doživi ono što sam ja, a ko zna koliko vas je to doživjelo, a koliko uopšte nije preživjelo.
Da, u pitanju je bio život.
Nakon užasa u nespomenutom medicinskom centru, krenula je, u drugim zdravstvenim ustanovama u Sloveniji, bitka za moj život. U tom hororu, desetine ljekara, hirurga, medicinskih radnika sa nevjerovatnim iskustvom, nisu mi davali šansu da preživim, ali su učinili sve da ostanem živ.
Da, čudno je; to je najstrašnija od svih informacija koje možemo čuti, kada vrhunski ljekari kažu da će učiniti sve, ali misle i najdirektnije kažu da je – možda kasno. Mrtav si, ali eto, sve ćemo učiniti…
Sve su učinili i uspjeli – za 24 sata – i ja im se javno zahvaljujem:
Hitna pomoć Bled – Ambulanta nujne medicinske pomoči Bled. Urgentni centar Jesenice – Splošna bolnišnica Jesenice. Sjajan tim koji je te noći vodila doktorica medicine Vanesa Anderle Hribar. Univerzitetski klinički centar Ljubljana – Univerzitetni klinični center Ljubljana.
Nevjerovatna Klinika abdominalne hirurgije UKC-a na kojoj me operisao – profesor doktor Mirko Omejc, doktor medicine. Hvala, ne samo zato što mi je spasio život, već zato što je profesor Mirko Omejc ljudska gromada, humanista, svjetski kalibar hirurga.
Hvala primarijusu Dragoju Draganu Stanisavljeviću, doktoru medicinskih nauka.
Hvala doktoru medicine Muhamedu Ikanoviću.
Da, doktor Dragan i doktor Muhamed su Bosanci. U svakoj slovenskoj priči ima mnogo Bosanaca, pa i u ovoj. To samo govori koliko je Slovenija otvorena, najotvorenija za sve ljude iz svih krajeva Jugoslavije… koliko Slovenija cijeni stručnost i rad i ne gleda ko je odakle, već kakav je.
Ni po čemu ne odvajam Bosance od Slovenaca, niti naši Bosanci odvajaju Slovence od nas, ali kada ti bude prpa – mnogo ti znači kada, osim sjajnih Slovenaca, preciznije Slovenki, oko tebe trče i Bosanci.
Hvala, dragi moji Mirhad Ždralić, Ajla Mujakić, Alma Krhalić i ostali.
Posebno hvala profesoru, doktoru Rusmiru Mesihoviću – hvala, Šanko, za izuzetno brzu reakciju i uvezivanje svih spomenutih doktora u Ljubljani. Nevjerovatan ugled ima u Sloveniji.
Hvala Ministarstvu vanjskih poslova BiH, ambasadoru Dariju Novaliću. Hvala svima koji ste pisali poruke podrške.
U suštini, producent ovog CD-a je Univerzitetni klinični center Ljubljana. Ova emisija nosi naslov: CD sa profesorom Mirkom Omejcem.
I, da… što se mene tiče, nakon obilnih transfuzija krvi koje sam primio od Slovenaca, ja – sada Evropljanin i Slovenac – mogu vam direktno i otvoreno reći: nisu vam u Bosni stvari baš dobro poredane… uredite zemlju Bosnu kao deželu Sloveniju.
