Šta bi ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju značio za građane i privredu?

Proces pristupanja zahtijeva jačanje vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i borbe protiv korupcije, što su oblasti u kojima građani BiH godinama izražavaju nezadovoljstvo

Ulazak Bosne i Hercegovine u Evropska unija predstavljao bi jednu od najvećih političkih, ekonomskih i društvenih prekretnica u savremenoj historiji zemlje.

Članstvo u EU ne podrazumijeva samo formalno pridruživanje jednoj zajednici država, već duboku transformaciju sistema – od ekonomije i pravosuđa do svakodnevnog života građana.

Za privredu Bosne i Hercegovine, članstvo u EU znači pun pristup jedinstvenom evropskom tržištu od više od 440 miliona potrošača. Domaće kompanije bi poslovale bez carina i većine administrativnih barijera, što bi olakšalo izvoz, povećalo konkurentnost i privuklo ozbiljnije strane investicije. Stabilnije poslovno okruženje, jasna pravila i pravna sigurnost ključni su razlozi zbog kojih investitori u zemljama članicama EU imaju veće povjerenje u tržište, a upravo je to segment u kojem BiH trenutno gubi najviše potencijala.

Za pojedince, ulazak u EU donosi znatno širi spektar prava i mogućnosti. Građani BiH bi dobili slobodu kretanja, rada i studiranja u svim državama članicama, pod jednakim uslovima kao i državljani drugih članica. To znači lakše zapošljavanje, pristup evropskim obrazovnim programima, razmjenu znanja i iskustava, ali i snažniji pritisak na domaće vlasti da poboljšaju standarde u oblasti rada, socijalne zaštite i ljudskih prava.

Jedna od ključnih prednosti članstva jeste pristup fondovima Evropske unije. Bosna i Hercegovina bi imala pravo na sredstva iz strukturnih i kohezijskih fondova, namijenjenih razvoju infrastrukture, poljoprivrede, energetike, digitalizacije, obrazovanja i zaštite okoliša.

Riječ je o milijardama eura koje zemlje članice koriste za izgradnju puteva i željeznica, modernizaciju škola i bolnica, podršku malim i srednjim preduzećima te razvoj ruralnih područja. Trenutno BiH ima ograničen pristup pretpristupnim fondovima, dok bi punopravno članstvo značilo višestruko veće iznose i dugoročne razvojne programe.

Ulazak u EU ima i snažan institucionalni značaj. Proces pristupanja zahtijeva jačanje vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i borbe protiv korupcije, što su oblasti u kojima građani BiH godinama izražavaju nezadovoljstvo. Članstvo bi podrazumijevalo stalni nadzor i primjenu evropskih standarda, čime bi se smanjio prostor za političke zloupotrebe i povećala odgovornost institucija prema građanima.

Na kraju, članstvo u Evropskoj uniji za Bosnu i Hercegovinu znači dugoročnu političku i ekonomsku stabilnost. EU ne rješava sve probleme automatski, ali pruža okvir u kojem su krize rjeđe, institucije snažnije, a razvoj predvidljiviji. Za zemlju koja se decenijama suočava s političkim blokadama, odlaskom mladih i ekonomskom stagnacijom, evropski put ostaje jedna od rijetkih realnih šansi za sistemsku i održivu promjenu.