Htio sam se nakaniti i doći gore kod vas u Hayat da vas zamolim za pomoć, hvala vam što ste mi došli
U selu Lišce, nedaleko od Olova, upoznali smo Zejnila Selimovića, borca, branioca naše domovine tokom agresije od ’92-’95.
Zejnil nam je rekao da dugo želi napisati pismo i poslati ga na našu adresu kako bi ukazao da mu je pomoć neophodna jer živi u kući bez struje, vode i u mjestu bez ijednog komšije.
Ma ja bih molio i volio da mi se napravi makar jedna koliba, ali da je moja. Kuća mi prokišnjava, nemam uslova, nemam drva, nemam ništa. Malo imam ovčica i to je to. S njima provodim dane. Noć kad padne, ili ležim i razmišljam ili uzmem bateriju i čekam da svane. Nemam primanja osim one minimalne boračke. Došao sam ovdje iz Foče. Ovdje su sve bile srpske kuće, sad su oni to prodali Arapima. Imaju dolje još dvije kuće, ali niko ne živi tu. Faktički je sve ovo prazno, samo je moja tu.