Dana 27. januara na Studentskom trgu u Beogradu održan je protest pod nazivom „U znanju je moć“, u organizaciji studenata koji su poručili da obrazovanje mora ponovo biti temelj društva. Ispred zgrade Rektorata postavljena je bina, dok su okupljeni nosili zastave Srbije i pojedinih fakulteta, kao i reprodukcije ikona Svetog Save.
U najavi skupa na društvenim mrežama studenti su naveli da se okupljanje organizuje na dan Svetog Save, uz poruku da je neophodno vratiti „vjeru u obrazovanje i stručnost“. Nakon okupljanja na Studentskom trgu, kolona je krenula u protestnu šetnju preko Trga Republike, Ulice kralja Milana i Slavije, da bi skup bio završen ispred Hrama Svetog Save.
Protest i njegova simbolika izazvali su snažne reakcije u javnosti, a među najkomentarisnijima bila je objava bivšeg lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka. On je na društvenim mrežama iznio oštre i polemične kritike na račun organizacije skupa, dovodeći u pitanje poruke protesta, ali i ulogu crkve u obrazovnom sistemu.
U svojoj objavi Čanak se posebno osvrnuo na, kako navodi, kontradikciju između slogana „znanje je moć“ i korištenja vjerskih simbola tokom protesta, te je kritikovao izostanak spominjanja Dositeja Obradovića, kojeg smatra ključnom ličnošću srpskog prosvjetiteljstva.
„Dakle ako sam dobro razumeo. Prvo su studenti slavili školsku ‘slavu’ Sveti Sava. Koji je bio osnivač crkve. I nikoga nije opismenio i sproveo je dogmu. Koja je suprotna od nauke i znanja koja se zasniva na sumnji i kritičkom mišljenju.
Onda su vukljali pogaču kroz ceo grad i slike Save i Isusa. I vikali ‘znanje je moć’. Iako crkva represira znanje vekovima. Onda im je ista ta crkva zatvorila vrata hrama. Koja slavi Isusa i svetog Savu i školsku slavu.
Onda su oni ispred zatvorenih vrata narodnog hrama lomili pogaču. Onda im je profesor i akademik, umesto da im objasni da su sve omašili poklonio sliku nekog popa.
I nije mu palo na pamet da na primer pomene da je Dositej, koji nas je zapravo opismenio, vodio rat sa crkvom. Koja je bila protiv opismenjavanja naroda.
Da ovo nisam video svojim očima ne bih verovao. Ne zna se ko je luđi. Za svo to vreme patrijarh reklamira ‘Crvenu zvezdu’. Jer je zvezdaš. Voli čovek fudbal. Potpuna entropija fah idiota. Bolje da ništa nisam video. Jebo me internet.“
U nastavku objave Čanak je podsjetio na historijsku ulogu Dositeja Obradovića, navodeći da je upravo on osnivač prve velike škole u Srbiji, iz koje je kasnije nastao Beogradski univerzitet, te da se ta činjenica danas gotovo uopće ne spominje.
„Pazi dan školstva u Srbiji. Niko, ali niko da pomene Dositeja koji je osnivač prve velike škole. Srpski Volter. 31. avgusta 1808. Iz te škole je nastao Beogradski univerzitet 1905. Prvo licej pa univerzitet. Na tom mestu je danas muzej Vuka i Dositeja. Jel ga posetio neko? Na dan školstva u Srbiji.
Ne, oni seku pogače i nose ikone. Ispred zatvorene crkve. Nije smešno. Prvo dan školstva u Srbiji treba da bude 31. avgust. Koji ne slavimo. A drugo kakve veze crkva ima sa školstvom? Sveti Sava je osnovao 0 škola. I opismenio 0 ljudi.“
Čanak je u nastavku iznio i šire tvrdnje o odnosu crkve prema obrazovanju, navodeći da je kroz historiju bila protivnik opismenjavanja i kritičkog mišljenja, te povukao paralelu s današnjim društvenim prilikama.
„Crkva je Dositeja proglasila za izdajnika. Kao što danas iste te studente proglašava za izdajnike. I ide da se žali kod Putina. I zatvara im vrata. Kakva školska ‘slava’?
Jel se vi drogirate? Heroin loš nikakav? Dositej je na otvaranju prve velike škole održao govor. Prvo što je rekao da crkva mora da se odvoji od školstva.“
U završnici objave, Čanak je zaključio da je razdvajanje crkve i obrazovanja temelj savremenih evropskih društava, pozivajući se na ideje Voltera i prosvjetiteljstva, te ocijenio da se u Srbiji, kako navodi, svakodnevno „pomiču granice gluposti“.
„Na dan školstva u Srbiji niko ne pominje osnivača školstva u Srbiji. Nego idete u crkve koje vam zatvaraju vrata. Svaki dan pomeramo granice gluposti. I nisu deca kriva. Nego smo mi idioti što smo to dozvolili. 2.000 bradatih mentola jebe celu državu. Ne znam ko je autor, ali mudro zbori.“
Čankove izjave izazvale su snažne i podijeljene reakcije na društvenim mrežama, dodatno otvarajući raspravu o ulozi crkve u obrazovanju, simbolima koji se koriste u javnim protestima i razumijevanju prosvjetiteljskih vrijednosti u savremenom društvu.