Haris Džinović: “Poslije Meline neću se ženiti! U Sarajevu nemam ništa! Hoću biftek, ne opanak!”

Haris Džinović: “Poslije Meline neću se ženiti! U Sarajevu nemam ništa! Hoću biftek, ne opanak!”

Hadžifejzović: “Zašto je tvoj razvod u centru pažnje?” Džinović: “Nekidan sjednem s pet ljudi, svi razvedeni! Pa sjednem s trojicom, i oni razvedeni, a svi pričaju o mom razvodu! Ne kontam!”

“Moj život je platforma istine! Istina je i poslije tri i po hiljade godina ista, a laž se mora podgrijavati!”, kazao je Haris Džinović.
Legendarni pjevač Haris Džinović bio je gost „Face To Facea“ sa Senadom Hadžifejzovićem.

Hadžifejzović: „Kako je moguće da u sezonama razvoda svaki dan, samo tvoj razvod bude u centru pažnje?“

Džinović: „Ne znam, matere mi! Nekidan sjedim s pet ljudi – pet ljudi razvedeno! Moj život, ne znam koliko me duboko poznaješ, moj život počinje na platformi istine! Laž moraš podgrijavati! Istina je kakva takva je! Ne kajem se što sam bio otvoren! Kad imaš ovakve televizije prekoputa sebe, ti kontrolišeš svoje izjave! U tekstu pisanom – promjena ima koliko hoćeš!“

Hadžifejzović: „Jesi imao potrebu da te neko zaštiti?“

Džinović: „Pa ne znam! Bio sam okružen prijateljima! Nije bilo prevelike zaštite! Nema ramena za plakanje! Ja sam to riješio snagom pameti! Bog mi je pomogao da to izguram! Nisam bio u toj fazi za novim! Nisam bio daleko od druženja sa ženama! Dostupan sam!“

Hadžifejzović: „Gdje si bio do tridesete godine?“

Džinović: „Bio sam vrlo komforan! Radio sam ono što mi se htjelo raditi! Ti se moraš posvetiti poslu, nisam bio takav! Volio sam da sjednem i da zasviram! Bavio sam se i sportom! Moralo je to biti razdvojeno! Smatrao sam da nisam dovoljno talentovan za muziku! Sumnjao sam! Krenuo sam kao harmonikaš! Bio sam po svadbama! Sviram tri instrumenta, ali tanko je to sviranje… Interesovao me fudbal, skijanje, odlazak na more, s kim ću na more… Nije mi padalo na pamet da se posvećujem karijeri!“

Hadžifejzović: „Je li ti neko bio uzor?“

Džinović: „Bio mi je Safet rahmetli! Zavolio sam cigansku muziku.“

Hadžifejzović: „Kako objašnjavaš brze uspjehe?“

Džinović: „To dolazi sa Zapada! Imao je veliki utjecaj na ovaj prostor! Mi smo imali neku iskrenu muziku! Danas je to recitovanje, repovanje. I onaj ko nema pojma – ulazi u muziku! I danas su pjesme dosta iskrivljene! Pjesme nemaju veliku težinu!“

Hadžifejzović: „U kakvim vremenima živimo?“

Džinović: „Bolje je već bilo! Šta ja znam. To bi mlade generacije trebale znati! Bolje samo od sebe neće doći! Ne možeš sjediti kod kuće da bude bolje! Ja sam zahtjevan čovjek. Ne dam da mi skačeš u avliju! Imam dobru šniclu. Imam dobru uslugu! U javnosti su kao, s jedne strane dragi, a s druge katastrofa! Ja sam potpuno isti i kad sam u kupatilu i kad sam vani!“

Hadžifejzović: „Pratiš li politiku?“

Džinović: „Ne! Sistem pomirenja, a ne zatezanja! Treba ljude pomiriti!“

Hadžifejzović: „Misliš li da će biti bolje?“

Džinović: „Polažem nade u mlad svijet! Mene nije dohvatio Drugi svjetski rat! Oni mogu to da čuju iz priča! Društvene mreže su uradile svoje! Dosta povezuje ljudi! Nema opuštene atmosfere!“

Hadžifejzović: „Hoćeš se ženiti?“

Džinović: „Ne pada mi na pamet! Pedeset godina sam živio sam! Bio sam dvadeset godina u braku! Svi imaju svoje razloge! Ti kad okreneš stranicu, vidjet ćeš koliko je ljudi razvedeno!“