Smatra da je najveća poslijeratna politička kriza posljedica srbijanskog velikodržavnog projekta.
Bivši ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, bivši član Predsjedništva Bosne i Hercegovine i osnivač SBiH Haris Silajdžić je u intervjuu za Al Jazeeru govorio o situaciji u zemlji.
Smatra da je najveća poslijeratna politička kriza posljedica srbijanskog velikodržavnog projekta.
“Ovo je nastavak starog projekta iz 1840. godine, kada je projekat ‘Velike Srbije’ prvi put javno objelodanjen, a kojim se šire njene zapadne i južne granice”, izjavio je.
Za njega nema dvojbe da je ono što radi rukovodstvo Republike Srpske stvar secesije.
“Apsolutno, stvar je o secesiji. To je planirano. Zbog ideje o velikoj Srbiji, koja je veoma, veoma loša ideja, imamo to što imamo. U Bosni i Hercegovini imali smo agresiju koja je veoma dugo pripremljana, organizovana i propagirana”, rekao je Silajdžić.
Osvrnuo se na prošlost države, istakavši da je uložila veliki napor da postane mjesto života u miru različitih naroda.
“Bosna i Hercegovina je duže od hiljadu godina bila država utočište za sve neželjene izbjeglice iz Evrope jer je smještena između istoka i zapada. Razvili smo, i to je nelak civilizacijski napor, i još razvijamo bosansku paradigmu multikulturalnog, multireligijskog i multikonfesionalnog društva. To nije lako i potreban je napor. To je civilizacijski napor”, mišljenja je.
Ovo što se događa u Bosni i Hercegovini, kako je ocijenio, neprirodno je i rezultat je neprirodnog.
“Ovdje je lako biti ekstremista. Samo imajte parolu, marširajte i ubijte ljude. Za ono što smo mi napravili ovdje potrebno je imati strpljenje, pažljivo planiranje i dobar komšiluk”, dodaje.
Smatra da Evropska unija nastoji biti ono što je Bosna i Hercegovina odavno bila.
“Mi nismo velika država, ali ova paradigma je velika paradigma, ne samo za nas, već za Evropu koja želi biti ono što smo mi već bili sve do agresije”, kazao je.
Potezi Republike Srpske
Silajdžić je podsjetio da RS sa svog teritorija sada želi zbrisati državne institucije. Među onima je koji su pri stavu da domaće institucije dobro reaguju na to, ali nije zadovoljan odnosom EU. Upozorio je i na ono što smatra opasnošću.
“Naše institucije adekvatno reaguju na ovo što se događa. Evropa je razvila visok stepen senzibilnosti na ‘zvona rata’. Opasnost leži upravo u tome što mi nismo neka od velikih država”, naglasio je.
Saglasan je s porukama koje je generalni sekretar NATO-a Mark Rutte uputio tokom ovosedmične posjete Sarajevu, ali je mišljenja da je trebao dodati još jednu.
“Na ono što je rekao Rutte dodao bih da se imenuju krivci. Taj jednak odnos prema svim stranama je propao. Postoji krivac, postoji plan iza njega i Srbija očigledno to podržava. Samo imenujte krivca”, poručio je.
Ustavni poredak
Tema razgovora je bila i ustavni poredak, pa je kao jedan od aktera pregovora u Daytonu upitan da li je bila greška što je srpska strana dobila toliko koliko je dobila.
“Pa, šta je bila alternativa – alternativa bi vjerovatno bila zamrznuti sukob, a to je nešto što bi moglo dugo trajati. Zamrznuti sukob bi bio štetan po naše interese. Postignuće je u tome što je Bosna i Hercegovina opstala, što su životi sačuvani. Alternativa u zamrznutom sukobu je alternativa koju nismo mogli prihvatiti”, odgovorio je.
Ipak, ne misli da je trenutni ustavni poredak odgovarajući te je ukazao kakav on sistem priželjkuje.
“Ne mislim da je Dejtonski mirovni sporazum sada odgovarajuća formula za Bosnu i Hercegovinu. Lično bih prihvatio ustav iz EU, Švicarske, Belgije. Ovo je proizvod rata, prolongirani prekid vatre. Stvorio bih drugačiji sistem s četiri-pet regija zasnovanih na prirodnim, demografskim i ekonomskim faktorima, koje će služiti građanima Bosne i Hercegovine. Ono što trenutno imamo služi vrlo lošim političkim idejama”, konstatovao je Silajdžić.
No, kako dodaje, sve je bolje od rata. Ponovio je da je problem u onima koji imaju plan uništiti Bosnu i Hercegovinu.
Upitan je i o tome kako promijeniti ustav u okolnostima takvim kakve jesu.
“Moramo razbiti jaja kako bismo napravili omlet. Nametnite nam normalan ustav, to je ono što želimo vidjeti. Mladi ljudi žele život, a ne mitologiju, kultove smrti, groblja. Nova generacija je spremna za to, a nadam se da je to slučaj i u Srbiji. Vidim da je tamo nova generacija koja može donijeti promjene jer sve počinje od režima u Beogradu”, rekao je.
Dodatno je objasnio zašto misli da Bosna i Hercegovina zaslužuje novi ustav i pažnju EU.
“Bosna i Hercegovina zaslužuje novi ustav, pažnju, a ne ono što sada ima. Mi nismo napravili Berlinski zid čiji su se dijelovi obrušili na Bosnu i Hercegovinu i sada ispod njih teško dišemo. Mala smo država i naravno da ne možemo sve promijeniti. Evropa bi trebala pomoći ovoj maloj zemlji, ali velikom simbolu paradigme zajedničkog života u miru”, izjavio je Silajdžić za Al Jazeeru.
